Пружите свом детету прилику да открије свет васпитања и образовања на нови начин. Његова авантура одрастања почиње овде. Правац школа пружа јединствену прилику вашем детету да истражује, учи и расте у окружењу које подржава креативност, активно учење и подстиче еколошку свест.
Правац школа се простире у природном окружењу, што омогућава деци да уче напољу, истражујући природу као своју учионицу.
У настави подстичемо ученике да постављају питања, истражују, експериментишу и развијају своје вештине кроз пројекте који их инспиришу.
Нудимо богат избор предмета и активности које промовишу истраживачки дух код деце и уметност.
Учимо децу о важности очувања природе и еколошки одговорном понашању како би постали одговорни грађани планете.
Већ од првог разреда, уз учитеље, раде и стручни сарадници из области специјалне педагогије, уметности и екологије, посвећени подршци сваком детету и пружању персонализованог образовања.
Својим аутентичним приступом развијамо критичко размишљање, креативност и самопоуздање код ученика кроз инклузиван приступ образовању.
Организујемо тематске пројекте, излете и радионице како бисмо додатно обогатили учење.
Нека ваше дете одраста у школи која га инспирише и подржава на сваком кораку.
У чланку Васпитно образовни правац Правац школе отворили смо причу о стубовима храма на којима стоји школа. Овај текст ближе описује сваки од њих шест и истовремено показује којих је шест главних разлога да упишете дете баш у Правац школу.
Подсећамо који су то стубови, или разлози да изаберете Правац.
П – придода као учитељица, учионица, наставно средство и пријатељица детета;
Р – радозналост детета је полазни основ његовог учења;
А – аутентичност детета је његова снага коју треба препознати и развијати;
В – веселост детета је путоказ кроз процес његовог учења;
А – активност детета увек треба да је на првом месту у његовом процесу стицања вештина и знања;
Ц – целокупни развој детета је оно ка чему се кроз процес тежи.
П: ПРИРОДА КАО УЧИОНИЦА, НАСТАВНО СРЕДСТВО, УЧИТЕЉИЦА И
ПРИЈАТЕЉИЦА ДЕТЕТА
Из природе потичемо. Део смо ње. Урбани начин живота отуђио је градско дете од природе толико да сада о њој учи из уџбеника. Деца из градова су ближа с мобилним телефоном него са својим физичким окружењем, у којем такође не доминира природа. Дрвеће у парку за њих представља украс, а не део екосистема планете.
Гледајући из угла детета, ово је раскидање његове везе са сопственом душом. Еколошка психологија указује на то да је однос човека према природи истовремено његов однос према сопственом бићу. Ако дете расте без развијања овог односа, тиме бива ускраћено за развој здравог односа и према самом себи.
С друге стране, човек не само да је део природе, већ од ње и зависи. Нужно је да данашње образовање буде окренуто ка природи и за њу.
Учити о природи без додира са њом не оставља трајни ефекат на однос детета са њом. Зато окосница овог односа није и не треба да буде на рационалном схватању узрочно-последичних веза, него на емотивној вези. Кроз боравак у природи, наши ученици не уче о дрвету, него га упознају. Посматрају га како расте, како се мења. Разумеју да је оно живо биће с којим имају конекцију.
Ово су разлози због којих се у педагогији Правац школе природа на различитим нивоима враћа у дететову стварност.
Природа као учионионица
У природи се не мора учити само о природи. Она је савшен полигон и за математику, и за развој језика, музику, ликовно стваралаштво, телесне вежбе, бројне пројекте који обједињују све ове предмете и дају деци могућност целовитог развоја.
Осим напољу, и унутрашњи амбијент у ком дете учи садржи природне материјале, али и живу природу. Жива природа у просторији делује смирујуће на оне који бораве у њој. Такође, она није ту само као украс, већ подстицај ученицима да се о њој старају.
Природа као наставно средство
Елементи природе које ученици проналазе напољу, у парковима, у шуми, представљају позив за учење. Они се могу користити на свим предметима. На математици у виду облика, боја и других својстава материјала. За разне врсте груписања. У алгебри као симболи за рачунске операције. На ликовном се могу користити као материјал за стваралаштво. У учењу језика природа може бити мотив за развој приче, песме, или њихову обраду, као и усвајање граматичких знања, за музичку културу и слично.
Природа као учитељица
Учећи о томе како природа реагује на промене у околини, како је екосистем међусобно повезан, како се одређене врсте биљака и животиња бране, како лове, како међусобно комуницирају, како се смењују годишња доба и слично, уз правилно вођење ових активности од стране наставника ствара инспирацију за дете да открива себе, поставља и тражи одговоре на универзална питања те тако развија разум, морал, еколошку, емоционалну и социјалну интелигенцију.
Природа као пријатељица
Као што је речено у уводу овог поглавља, деца у Правац школи одрастају уз природу свуд око себе. На учитељима је да им је приближе тако да с њом развијају пријатељски одност. Ово подразумева заливање и неговање биљака, бригу о животињама, провођење времена уз њих.
Р. РАДОЗНАЛОСТ ДЕТЕТА
Радозналост је природна. Она је снага сваког сазнања. Пробудити је значи покренути процес усмереног учења. Задатак наставника је да задовољи три базинчне психолошке потребе ученика: аутономију, компетентност и припадање, чиме развија њихову унутрашњу мотивацију за учење. Тако ученици неће стећи отпор према овом чину. То ствара основ за њихово целоживотно учење и вечити напредак. Зато је развој радозналости за предмет проучавања, као и учинити га за дете битним, нулти корак сваког процеса стицања компетенција, знања и вештина.
Шта је то што помаже наставницима да подстакну учење? Пре свега то што добро познају своје ученике и с њима отворено комуницирају. Потом то што их поштују и уважавају њихова мишљења. А затим и тако што налази оно што је за њих саме занимљиво у предмету којим се баве, те на тај начин буде код ученика радозналост за бављење том темом.
А. АУТЕНТИЧНОСТ ДЕТЕТА
Свако дете има своју посебну брзину, начин рада који му прија, своја посебна интересовања, свој поглед на свет и начин изражавања. Допуштање да буде аутентичан чини основ за развој његове целовите личности, добре себи и другима. Учитељ има задатак да препозна дететову изузетност и да ствара услове за њено испољавање.
Оно ка чему ученик има склоности и таленте у Правац школи се третира као посебан израз његове личности. Развијајући ово код њега истовремено ученик стиче самопоуздање и самопоштовање. На тај начин дете се спрема за живот у ком ће друштву понудити оно што највише воли и најбоље зна.
В. ВЕСЕЛО ДЕТЕ
Веселост ученика је мера успеха у Правац школи. Када с радошћу долазе у школу и тако у њој бораве. Наставници стварају климу у којој се ђаци осећају прихваћено, поштовано и сигурно.
Сваком понекад дође жута минута. Живот је саздан како од смеха, тако и од патње и боли. У Правац школи се осећањима придаје највећа пажња и озбиљност. Свако дете има право и простор за олују, али после кише увек гране сунце. Оно нам је путоказ у раду с нашим ђацима. Веселост детета говори да смо на правом путу, а одступања од ње позива на опрез. Кроз наш начин рада и сарадњу родитеља и школе, тежи се томе да ученици буду весели.
С тим у вези, уместо грађења компетитивних односа, у Правац школи стављен је фокусу на развој сарадње и емпатије, како међу децом, тако и учитеља према деци, и учитеља једних према другима.
А. АКТИВНО ДЕТЕ
Највећи стрес за ђаке чини прекомерно седење у учионици и пасивно примање информација. Детету је потребан покрет. Оно жели да буде активни учесник у процесу учења. Његова потреба је да буде актвино: да проба, да погреши, да експериментише, да долази до сазнања, а не да му се она намећу.
Распоред активности и начин њиховог спровођења у Правац школи је такав да ученици и наставници нису ограничени столицама, ни зидовима. Учионица је увек тамо где се учи.
Ц. ЦЕЛОКУПНИ РАЗВОЈ ДЕТЕТА
Школски предмети у животу нису тако подељени. Живот није сегментиран на: математику, српски, свет око нас, итд. Учити за живот, значи учити у складу са динамиком живота и холистички. Иако је окосница рада у Правац школи Национални програм, то не ограничава учитеља да изађе из овог оквира и ствара код деце додатна искуства која нису њим предвиђена.
УПравац школи предмети су повезани кроз пројектне активности, изучавање, експериментисање и игру. То је учење засновано и на теорији и кроз праксу.
Правац школа није установа за програмирање ученика, већ игралиште живота у ком они испробавају и уче у сигурним условима. На овај начин се постиже целокупни развој детета. Покренули смо Правац школу јер сматрамо да је важна. Време је за нов васпитно-образовни концепт који развија код ученика аутономију, компетенције, самоактуелизацију и учи их да буду у хармонији с природом. Зато – Правац школа.
Како описати начин рада у Правац школи да бисте разумели његову суштину? Изабрали смо да то урадимо сликовито, баш онако како се обраћамо и нашим ђацима.
Замислите, за почетак, једног педагога визионара на врху планине. Лето је, а горе је прохладно. Широким осмехом педагог поздравља непрегледне валовите даљине. Упија мирисе планинског биља које руже ветрова доносе с разних страна. Мисли на протеклих шест сати хода кроз шуму. Захвалан је онима што су туда пре њега прошли и обележили правац. Без тих тачака крај пута, не би престао шумом да лута и ко зна да ли би, када и како стигао до врха.
Оплемењен чистим планинским ваздухом, промишља о сличности правца који је следио са правцем својих педагошких начела.
Обележени правац кроз шуму није спутавао његову слободу кретања, али га је довео до циља. Тако и учитељ треба да води дете кроз процес учења.
Правац који је пратио није био наметљив, али је знао да ако га не послуша, може се изгубити. Тако и учитељ треба да буде постојан и поуздан да би га дете следило.
Правац кроз шуму није убрзавао његов корак, само му је помогао да не скрене с пута. Такав однос треба да буде између детета и учитеља.
Обележени правац га није спутавао да открива шуму, да скупља сувенире и диви се природи. Тако и учитељ треба да му пружи слободу да истражује кроз процес учења, јер је у суштини процес сам по себи циљ учења.
Правац указује на пут напретка, правац даје сигурност, правац пружа самопоуздање, правац је ненаметљива помоћ.
На темељима ових начела, педагог је решио да подигне храм знања, Правац школу, која чврсто стоји на шест стубова:
П – придода као учитељица, учионица, наставно средство и пријатељица детета;
Р – радозналост детета је полазни основ његовог учења;
А – аутентичност детета је његова снага коју треба препознати и развијати;
В – веселост детета је путоказ кроз процес његовог учења;
А – активност детета увек треба да је на првом месту у његовом процесу стицања вештина и знања;
Ц – целокупни развој детета је оно ка чему се кроз процес тежи.
Ако желите да прочитате више о овим стубовима васпитно-образовног храма Правац школе, кликните овде.